Већина срчаних застоја се догађа у различитим приликама изван болнице, тако да је посебно важно спровести масовно образовање о знању и технологији о реанимацији срца и успоставити здраво одељење за хитне случајеве. Једном када се дијагноза срчаног застоја потврди, спасилац треба да донесе брзу одлуку и брзо предузме десет мера за спашавање.
Дишни пут главе уназад је несметан.
У случају изненадног застоја срца, пацијента треба одмах примити због кардиоверзије или кардиоверзије кашља. Упадљив је положај на месту спајања средње и доње 1 / 3 стернума. Након 1 - 2 откуцаја, неки пацијенти могу бити одмах погођени кардиоверзијом. Ако пацијент није изгубио свијест и још је будан, респираторни тракт пацијента ГГ # {3}} може бити упућен да не дише дисајне путеве. Спасиоци могу да ставе једну руку на пацијентово ГГ # 39; чело и изврше притисак да се пацијент ГГ # {3}} нагне на леђа, а другом руком држи пацијента ГГ # {{ 3}}; брада да би се глава и врат истегнули уназад и држали врх браде и уху усправне у односу на земљу како би се откључао дисајни пут.
Вештачко дисање се понавља
Ако је пацијент ГГ # 39 зауставио спонтано дисање, вештачко дисање треба обавити брзо, при чему је најбоље вештачко дисање од уста до уста. Спасилац је палцем и кажипрстом додирнуо носнице пацијента, затим дубоко удахнуо и дубоко и брзо пухао уснама пацијента, више пута, 16-20 пута у минути.
Стисните срце да обновите циркулацију
Ако је ксипоидни процес као ознака позиционирања, храна и средњи прсти поставите водоравно изнад процеса кифоиде, а средњи део стернума изнад прстију је место прешања. Корен једног длана спасиоца налази се у пресовању, а другу руку повећава и притиска вертикално на леђима претходне руке, 80-100 пута у минути. Прешање треба да буде глатко, уједначено и редовно, како би се избегло прекомерно напрезање и лом ребара и стернума.
Правовремена примена лекова за спасавање
Уобичајени лекови укључују лидокаин, бромобензиламин, магнезијум сулфат, прокаинамид, натријум бикарбонат, епинефрин, атропин, итд., Који се могу применити на време у складу са стањем болесника ГГ 39;
Привремена заштита електрокардиограма је битна
Надгледање ЕКГ монитора требало би да прође кроз цео процес спасавања, а пацијент треба да се прати, чак и ако је опоравак успешан. Пацијента треба послати у одељење за праћење на непрекидно праћење током најмање 48-72 сата.
Лечење ГГ "вентрикуларне фибрилације ГГ"; је брз и примерен.
Брз опоравак синусног откуцаја срца је пресудан корак за успјешан опоравак. Једном када се вентрикуларна фибрилација или одржива брза вентрикуларна тахикардија утврди ЕКГ надгледањем, одмах треба извршити дефибрилацију директне струје са 200 џоулима.
Динамичко посматрање волумена гаса и урина у крви
Током целог процеса спасавања потребно је динамично посматрање виталних знакова, рутина хематурије, воде, струје, киселине и лужине, биохемијски индекси, анализа гаса у крви и остале промене података да би се план лечења у било које време прилагодио.
За снижавање метаболизма потребно је снизити телесну температуру
Акутна хипоксија у можданом ткиву након застоја срца неизбежно ће довести до хипоксичног оштећења мозга, па чак и до церебралног едема. У овом тренутку је потребно активно хлађење да би се смањио интракранијални притисак и метаболизам мозга, побољшала толеранција мозга на хипоксију и смањио мождани едем. Хлађење треба изводити што је раније могуће и углавном код главе. Генерално, препоручљиво је смањити температуру на 32 ℃. За физичко хлађење може се користити ледена капа и врећа за лед. Лекови за хибернацију се могу додати када је то потребно.
Централизоване смернице за лечење и корекцију
Након успешне реанимације срца, опуштања још увек нема. Даљње интензивно лечење треба спровести, укључујући одржавање ефикасних крвожилних и респираторних функција, спречавање поновног застоја срца, одржавање равнотеже воде и електролита, спречавање можданог едема, акутног затајења бубрега и секундарне инфекције итд.
Заштита мозга и бубрега за спречавање изненадне смрти
Срце, мозак и бубрези су сви важни органи људског тела. Оживљавање мозга је кључ коначног успеха срца. Иако су неки пацијенти успели у кардиопулмоналној реанимацији, временом ће умрети или претрпети озбиљне последице због неповратног оштећења мозга. Стога, осим хлађења, мере спашавања укључују примену дехидрирајућег агенса манитола, хипербаричну терапију кисеоником и превенцију и лечење конвулзија (обично се користи интравенска ињекција диазепама). Бубрежна заштита треба обратити пажњу на проналажење мокраћног катетера, тачно забележити волумен урина да се спречи акутно функционално затајивање и избегавати употребу лекова штетних за бубреге, укључујући гентамицин, канамицин, амикацин, полимиксин, итд. Једном када дође до акутног затајења бубрега, фуросемид у великим дозама, терапија ниским дозама допамина и дијализе могу се користити за свеобухватно лечење. Недавна истраживања доказала су да су закопани кардиовертерски дефибрилатори супериорни уобичајеним антиаритмичким лијековима за спречавање нагле срчане смрти, што отвара нови начин за спречавање нагле срчане смрти.